Viza za sreću!

Viza za sreću!

Objavljeno u Tekstovi | 0 | 27 Apr 2018

I nikada ne znamo ko može da nam pomogne dok ne zatražimo pomoć.

Tako i bi u ovoj priči.

Bio je Mart 2015 godine., kada se nakon što je pročitao članak na fejsbuku, moj budući klijent Marko javio i zatražio pomoć.

( Marko je ime koje ću koristiti dalje u priči. Iako nije pravo ime, možda se ipak Marko trebao tako zvati. Svi pravi podaci od Marka su zaštićeni i priča je napisana na inicijativu i dozvolu Marka. Čak i sam naziv priče potiče od Marka.)

 

31299622_10156273641604556_6398528808839806976_n

 

Sećam se našeg prvog razgovora. Bio je obojen nekom težinom, uznemirenošću, strahom. Marko je bio vidno uznemiren. Opisivao je da se oseća pogubljeno u svetu, pogubljeno u sebi, kako nema samopouzdanja, nema doživljaj uspeha, kako ga muče brojni strahovi.

 

Nasuprot tome preda mnom je sedeo mlad čovek, elokventan, prijatnog izgleda, uspešan. Marko to ne samo da nije video, nego on nije ni imao doživljaj uspeh i u tom momentu nije bilo mesta za njega takvog u njegovom svetu.

 

Sećam se njegovog glavnog pitanja koje ću sad parafrazirati:

„Imam li prava na sreću“?!

 

Ovo pitanje se izdvajalo od drugih važnih pitanja, a na razgovoru je bilo skoro nemoguće dati odgovor na sve njih. Sve što sam mogla u tom trenutku je da saslušam, ispratim priču i složim se sa idejom da je potrebno vreme da se određeni stavovi promena, kako bi se promenile posledice njegovog ponašanja, a koje su mu nanosile patnju.

Radili smo svake nedelje, u isto vreme, prvih nekoliko meseci. Tragali smo za povezanošću između sadašnjosti i prošlosti, kako stavovi iz prošlosti dotiču sadašnjost, kako Marko zamišlja svoju budućnost, koje korake treba da preduzme da bi uspeo.

31318160_10156273641759556_3275360158921785344_n

 

U nekom momentu sam mu preporučila knjigu „Toksično vaspitanje“, koja je uz naš zajednički rad doprinela da Marko napravi značajne uvide, a koji su se ticali dinamike u njegovoj porodici.

Svakom ko je na neki način odrastao u disfunkcionalnoj porodici bih preporučila baš ovu knjigu. Knjiga „Toksično vaspitanje“, ima moć da skine suvišnu odgovornost i da vrati deo odgovornosti baš tamo gde pripada. To se upravo dogodilo i Marku.

 

Kroz naš rad, Marko je saznao da ne može da promeni svet i što je još važnije da to nije njegova odgovornost. Njegova odgovornost je bio on sam.

Možda će vam ovo zvučati kao nešto što je normalno, nešto što mi možda ne radimo. Međutim, negde duboko većina od nas mašta o tome da spase nekoga, svet. Možete pitati sebe „Šta pokušavam da promenim i da li je to moja odgovornost“? Iskren odgovor na ovo pitanje podrazumeva i dubok uvid u svoj svet.

 

Što je još važnije Marko je saznao  da je on odgovoran za svoju sreću!

 

 

31317762_10156269818449556_4573730039517937664_n

Moja uloga u procesu psihoterapije je bila da ga sigurno vodim kroz neprijatna iskustva, doživljaje, kako bi njima, u sadašnjosti, uspostavili novo značenje. Uporedo smo radili na prevazilaženju neprijatnih emocija  oslobađajući se osećanja krivice, nemoći, izgubljenosti, ne samopouzdanosti, besa, stida!

 

Moja uloga je bila da stvorim individualno dobro okruženje, koje će Marku pomoći da poboljša svoje funkcionisanje u različitim okolnostima prema drugima, svetu, sebi.

 

31416728_10156276138924556_6747051055424471040_n

 

Ovo je bio dug proces. Imao je podršku ali je sve morao sam.

Kada pokažete nekome da Verujete u njega, on počinje da veruje u sebe!

Ovo radi dobar roditelj, dobar prijatelj, dobar partner, dobar brat i sestra, dobar psihoterapeut!

Zašto sam sve ovo pisala?

Znam da je ovo jedan milioniti deo od iskustva koje delim danas sa Markom, koji je razvio samopouzdanje, emotivnu inteligenciju. Markom koji je preuzeo odgovornost za svoj život. Sećate se da apsolutno nije to bio na početku našeg rada. Tačno je da ne mogu sve ispričati, prepričati, što zbog privatnosti Marka, što zbog složenosti samog procesa ali verujem da će nekoga od vas ova priča dotaći, na neki poseban način, i da može da vas podstakne na razmišljanje, promene.

 

Ovih dana sam od njega dobila fotografiju, koja svedoči o tome da je počeo da ostvaruje svoj san i da je dao sebi dozvolu da bude srećan.

 

Verujem da će nekima od vas koristiti.

Ukoliko imate bilo koje pitanje budite slobodni da pišete u inboks ili na mejl: pogleduogledalu@gmail.com

 

S ljubavlju i poštovanjem,

Tijana

 

27657111_943903875785126_3937318423143686515_n

 

 

 

 

Ostavite odgovor