Nisam ja lud… Kome treba psihoterapeut, a kome psihijatar?

Nisam ja lud… Kome treba psihoterapeut, a kome psihijatar?

Objavljeno u Tekstovi | 0 | 20 Feb 2018

„Nisam ja lud“, „Mogu ja to sam“, „Šta će mi to“, „Meni ne fali ništa“, su samo neki od komentara koji se mogu javiti, kada nekome ko ima problem koji ne može sam da reši, predložimo da potraži stručnu pomoć. Na svu sreću, sve je manje takvih komentara i ljudi današnjice primećuju dobrobit očuvanja mentalnog zdravlja, ali i dalje postoji zabluda o tome šta je posao psihoterapeuta , a šta je posao psihijatra.

 
Najčešće se iza stava „Mogu ja to sam“ ,“Nisam ja lud“, „Šta će mi to“, krije osoba kojoj je potrebno pomoći, iako se ona predstavlja kao jaka i ona kojoj je pomoć nepotrebna.
Dešava se da se isto tumače oba profesije, a to može stvoriti negativan stav kod osoba kojima je pomoć potrebna i produžiti odlaganje traženja pomoći.

Što pre neko krene na terapiju, to je bolje za njega!

Zbog toga ću predstaviti glavne razlike između ove dve profesije.

Glavna razlika između profesije psihoterapeuta i psihijatra jeste u obrazovanju i načinu lečenja.

Ko je psihijatar?
Psihijatar je lekari koji rade u medicinskim ustanovama ili privatno, u psihijatrijskoj ordinaciji. Psihijatar je osoba koja je završila studije medicine, posle kojih je završila specijalizaciju iz psihijatrije. On treba da utvrdi da li je osobi koja traži pomoć potrebno lečenje putem farmakoterapije  (lekovima), uspostavljanje medicinske dijagnoze i lečenje osoba koje pate od različitih problema, kao i lečenje duševnih bolesnika. Psihijatri na osnovu procene utvrđuju da li je potrebna hospitalizacija, zadržavanje na odeljenju ili kućno lečenje.

psihoterapeut-ili-psihijatar

 
Ko je psihoterapeut?
Psihoterapeut je  osoba koja pored osnovnih studija iz medicine, psihologije, predagogije, defektologije ili drugih oblasti humanističkih nauka, poseduje znanja i veštine koje pružaju u psihoterapijskom tretmanu, a koja su stečena tokom minimum dodatne četiri godine edukacije. Najčešće dodatna edukacija iz psihoterapije podrazumeva usvajanje određenih teorijskih znanja, ličnu psihoterapiju, individualni rad sa klijentima, grupni rad sa klijentima, pisanje seminarskih radova i studija slučaja, i njihova odbrana.

Psihoterapeuti ne moraju nužno biti i lekari. Ali psihijatri jesu i lekari.

Najveća zabluda je da psihoterapeut radi posao psihijatra. Zato je važno da znamo da psihoterapeuti nisu osobe koje leče lekovima već određenim znanjima i veštinama, putem razgovora. Psihijatri mogu biti i psihoterapeuti i u tom slučaju mogu prepisivati lekove ukoliko je potrebno i lečiti razgovorom ( veštinama, znanjima).
Ni psihijatri ni psihoterapeuti nemaju sposobnost čitanja misli, niti mogu putem čarobnog štapića da promene čitav svet.

 

 Svaka promena zahteva određeno vreme i aktivno učešće u njoj.

 
Psihijatri i psihoterapeuti pružaju potrebnu pomoć bez toga da osobu osuđuju, etiketiraju.

 

Traženje pomoći nije izraz ludosti, nego odraz svesnosti i hrabrosti.

 

Pomoć psihijatra treba da potražimo onda:

  •  kada je već neki duži vremenski period naše svakodnevno funkcionisanje ugroženo,
  •  kada smo izgubili interesovanje za stvari u kojima smo nekada uživali,
  •  kada smo počeli da zloupotrebljavamo neku naviku kako bismo se bolje nosili sa situacijom,
  •  kada smo preživeli neki gubitak ili traumu i teško nam je da nastavimo da živimo normalno svoj život,
  • kada primećujemo da brinemo do te mere da ne možemo normalno da radimo ili da budemo u kontaktu sa ljudima,
  • kada smo depresivni…

 

psihoterapeut-ili-psihijatar

 
Pomoć psihoterapeuta treba da potražimo kada imamo probleme sa: nezadovoljstvom prema sebi,

  • nezadovoljstvom koje osećamo prema bližnjima,
  • probleme u ljubavnoj vezi,
  • probleme na poslu sa nadređenim,
  •  probleme sa učenjem,
  • probleme sa spavanjem,
  • onda kada smo uplašeni,
  • kada ne možemo sami da prebolimo gubitak,
  • kada paničimo,
  • kada imamo probleme sa mršavljenjem ili gojenjem,
  • kada izbegavamo neke društvene situacije,
  • kada osećamo stalni umor ili kada jednostavno želimo da se ispričamo sa nekim ko je neutralan,
  • kada primećujemo da gubimo interesovaje za naš poslovni život,
  • kada primećujemo da gubimo interesovanje za naš ljubavni život,
  • kada se dvoumimo oko razvoda..

,,Niko se ne spasava sam” je misao mudrog Vladete Jerotića koju treba svi da čujemo i prihvatimo, jer je velika istina.

Traženje pomoći nije sramota, iako možemo osetiti stid zaista prilikom traženja. Upravo kroz traženje stručne pomoći i aktivno učestvovanje u sopstvenom životu mi se učimo da prevazilazimo neprijatne emocije, tako što ih prihvatamo i učimo kako ćemo dalje da se ponašamo.

Ako ste se prepoznali u nekom delu teksta, mislite, ali niste sigurni da li vam je pomoć potrebna, pošaljite mejl na pogleduogledalu@gmail.com ili  poruku na broj/viber broj 064 469 38 7 ili slobodno pozovite za više informacija.

S poštovanjem i ljubavlju,

Tijana

Ostavite odgovor