Moj pristup u terapiji i utisci klijenata

Moj pristup u terapiji i utisci klijenata

Objavljeno u Tekstovi | 0 | 2 Feb 2017

Česta pitanja koje dobijam, pre početka rada, od klijenata jeste koji je moj pristup u terapiji, koje tehnike koristim i koliko je potrebno vremena da klijentu bude bolje. Ove je glavni razlog koji me je motivisao da napišem tekst koji upravo sada čitate. Verujem da ćete uspeti da stvorite sliku o tome kako izgleda jedan susret sa psihoterapeutom. Uživajte u čitanju.

Svako od nas je specifično ljudsko biće sa darom da se poveže i ostvari sve svoje potencijale. Ovo je moja misao, a i pravo, koje ima svaki klijent.

Smatram da je privilegija baviti se poslom psihoterapeuta. Iako su susreti jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje, kroz sat vremena koje provedem sa svakim od mojih klijenata nastojim da stvorim jednu zdravu i čvrstu povezanost. Verujem da sam odnos leči i da ja kao psihoterapeut na jedan specifičan način utičem na to kako će klijent da menja svoj unutrašnji svet.

Verujem da je u našem odnosu početno najbitnije poverenje i da će osoba napredovati samo onda ako se u mom prisustvu oseća  prijatno. Zato je moj prvi zadatak da stvorim atmosferu poverenja, ukažem na poverljivost podataka i na to da sve ostaje „između četiri oka“. Nakon toga reč predajem klijentu i radimo na onome što bi klijent voleo da postigne. Nisu sve promene moguće, pogotovo ne one koje uključuju menjanje drugih osoba i svi moji klijenti se već na prvom susretu upoznaju sa tim.

Na prvom susretu smo i klijent i ja na proceni. Klijent procenjuje da li ja odgovaram njegovim/njenim zahtevima, a ja vršim procenu njegovog trenutnog psihičkog stanja i njegovih/njenih kapaciteta za promenu.

Kao psihoterapeut sa višegodišnjim iskustvom naučila sam da je jedna od najmoćnijih tehnika u radu sa klijentima upravo tehnika aktivnog slušanja. Kroz aktivno slušanje klijentu šaljem različite poruke, verbalno i neverbalno, a to su:

– to što govoriš je važno;

-ti si važan;

-razumem ono o čemu pričaš;

-saosećam se sa tobom..

Mnogi tvrde da se neke promene dese i samo nakon potvrde da ih je neko saslušao.

Pitala sam svoje klijente da podele svoje utiske o našem radu sa nama. Zato će vas kroz drugi deo teksta  provesti kratke priče mojih klijenata, čiji lični podaci ostaju zaštićeni.

 

 Bilo je zaista teško priznati da mi je bila potrebna pomoć. Nisam više imala gde. Tajna je bila prevelika. Znam da je odavno trebalo da je podelim sa nekim, ali uvek bi se tu javio strah. Strah od osude. Čak sam i sama sebi dugo zamerala. Verovala sam da je odgovornost moja. Ti si me naučila da verujem sebi. Naučila si me da oprostim sebi što sam bila dete. Danas je život mnogo lakši. Tajna je ostala i teško je delim sa drugima. Sama pomisao da više nisam sama sa njom je velika olakšica. Kao da sam smršala dvadeset kilograma. Laganim korakom si me vodila kroz otkrivanje. I sad dok pišem mogu da osetim bol kroz koju sam prošla, jednostavno tu je, ali ga sad drugačije gledam. Osetila sam podršku od strane tebe i želju da me razumeš bez osude. Drago mi je da imam tvoje reči u glavi kada mi je teško.

pexels-photo-289825

 

Osećam se počastvovano što sam u situaciji da napišem svoje utiske o našem zajedničkom radu. To doživljavam kao već posebnu promenu i dobitak kroz terapiski rad. Ranije bih nesvesno gledao da na neki način izbegnem pisanje, a posebno ispoljavanje svojih utisaka.  Ili bih minimalizovao vrednost svoga mišljenja a kroz rasplinjavanje značaja da sam kompetentan… To danas nije slučaj, Šta više, potpuno sam ok sa idejom da pišem. Nesigurnost je i dalje tu, kraj mene. Drugačije je to što mi sada pravi društvo. Ne ugrožava me jer sam naučio da joj ne dajem moć/značaj.Moju želju za promenama je trebalo pravilno usmeriti. Posle našeg prvog telefonskog razgovora sam osetio prijatan fidbek, veliku iskrenost i otvorenost. Zaključio sam da je to ono što mi je potrebno posle predhodnih pokušaja saradnje sa terapeutima, koji su bili kruti i u kojima sam se sve v reme osećao neshvaćeno.

 

Kada sam pre par godina bila jako loše, znala sam da nešto nije ok, ali nisam znala šta. Onda sam se obratila Tijani za pomoć. Prosto, bila sam svesna da mi je potrebna promena, a nisam mogla to sama da uradim. Mislila sam da je problem fakultet, učenje, a ispostavilo se da to uopšte nije najveći problem koji sam imala. Nisam imala samopouzdanje, veza je bila jako loša, nisam bila zadovoljna sobom..Posle dve godine terapije, u kontinuitetu, mogu reći da se ne sećam više te stare osobe. Sada sam neka druga, srećna i zadovoljna žena. Tijana, hvala na svemu.

 

Nisam tačno siguran mogu li definisati u jednoj rečenici šta je to što je meni najviše pomoglo. Mislim da mi je najviše pomoglo to što si me navodila i dovodila da sam dođem do odgovora i zaključka na pitanja i probleme koje sam imao. Rekao bih da si me naučila da slušam sebe. Promenila si način razmišljanja i gledanja na stvari. „Otvorila si mi oči“ kada su u pitanju neki drugi porodični odnosi, koji su pod tradicionalnom „zaštitom“, da tako kažem, kao dogme u koje se ne sumnja. Ne znam stvarno kako bih sve to definisao, prosto si mi pomogla. To je bio jedan kontinuirani rad, iz kojeg sam svaki put izlazio jači, sa novim vidicima.

pexels-photo-132922

 

Slučajno sasvim sam saznala za tebe. Rekla sam sebi hajde da probam. Iskreno, nisam mislila ni da sam toliko sje…a niti da ćeš mi toliko pomoći. Hvala ti. Slušajući snimke naše terapije uviđam da su ti trebali konjski živci da me saslušaš. O Bože kako sam bila naporna. Pomogla si mi da utišam sve one nemirne glasove u glavi i da pratim svoju intuiciju. Bila si tu. Moja najveća podrška. Zahvalna sam ti na tome. Nisam verovala da ću uspeti tako super da se prilagodim svim izazovima. Mislim da mi je najviće otkrovenje bilo što si me naučila da se oslonim na sebe, čak i onda kada drugi sumnjaju u mene.

 

Siguran sam da je tvoja bezgranična podrška, posvećenost našem radu, što se posebno ogleda u tome da za osam meseci ni sekunde nisi zakasnila na termin a nisi ga pomerala, otvoreno pominjanje svojih strahova, iskreno ispoljavanje ushićenja zbog mog napredka je više nego dovoljno razloga da te proglasim THE BEST OF PSIHOTERAPEUT ON THE WORLD!

 

 Naš rad mi je puno pomogao da lakše i brže steknem uvid u svoje ponašanje i osećanja u teškim ili bolnim situacijama. Sve to mi pomaže da ostanem smirena, da ne dozvolim sebi da razmišljam u negativnom pravcu, da prestanem sebe da kritikujem. Naš rad mi je pomogao da naučim kako sebe da više volim, poštujem, cenim.

 

Razgovor bez cenzure doveo je do oslobađanja svega onoga što me je tištilo. Verujem da sam prepoznao sve svoje starhove, propuste ali i zasluge. Čini mi se da je svaki put bilo teško nakon našeg susreta, jer su se stvari ređale po površini. Trebao sam učiniti nešto sa svim tim. Naučio sam da se nosim sa svakodnevnicom bez pasivnosti. Ukjlučio sam se u sopstveni život.

 

Prvo savetovanje, koje traje sat vremena, je meni izgledalo kao večnost. Bilo mi je jako teško da pričam o problemima koje imam, još pred nepoznatom osobom. Ok je što smo radile preko skajpa, pa mi je to bilo malo lakše. Posle par savetovanja mi više nije bilo teško i radovala sam se zadacima koje sam dobijala od Tijane. Onda sam nekako videla da radim na sebi. Hvala ti što si mi razbila predrasude o tome ko su terapeuti. Nije kao na filmu, ne leži se, nema lekova. Mnoge stvari su mi jasnije, ali najbitnije je da sam ja dobro. Sve preporuke!!

 pexels-photo-52649

 

Bila sam depresivna. Tuga je bila svuda oko mene, u meni. Kuća, deca, suprug sve to nije imalo smisla. Radila sam stvari mehanički čekajući da padne mrak i da otvorim frižider. Niti manje finansija, niti više kilograma koji su govorili teško mi je. Nekako, srećom naleteh na tebe. Ne postoji slučajnost. Sećam se da je bilo potrebno dugo vremena da skinem sve brige sa svojih leđa. Pronašla sam novi smisao života. Naučila sam da kažem Ne komšinici, tetki, sestri, deci. Kakvo olakšanje. Iskreno ni danas mi nije lako. Nekako iz moje pasivnosti je uvek potrebno vreme da se ustanem. Uspeva mi uz stalni podsetnik da niko drugi umesto mene neće brinuti o meni. Ne predajem se i zato ti hvala.

 

Biti samohrana majka nije lako. Verujem da je to većini poznato. Moja lična priča je teška, teška je meni a čini mi se i ljudima oko mene. Iz braka sam izašla sa starateljstvom nad ćerkom. Rekla bih da sam pobegla. Trpeći nasilje sam sebe dovela do tačke da ne mogu dalje, da moram nešto da učinim. Tu si se pojavila ti, strpljiva, topla, sa rečima utehe. Znala sam šta je moja odgovornost, ali bolelo je. Boleo je moj izbor i kako nisam prepoznala. Teško je. Naučila sam da oprostim sebi. Oprostila sam sebi što sam izabrala njega. Dozvolila sam sebi da ponovo biram drugačije. Dozvolila sam sebi da cenim sebe, iako živimo u Srbiji i nazivaju me „raspuštenicom“. Naučila sam da se izborim za sebe i to mi niko ne može oduzeti.

 

Traženje pomoći je izraz hrabrosti nikako slabosti. Traženjem pomoći mi pokazujemo da smo ranjivi. Ranjivost ume biti i bolna ali lepa, jer upravo ona pokreće velike promene. Promena je uvek moguća.

 

Ukoliko imate neko pitanje, nedoumicu ili želite da zakažete svoj susret budite slobodni da mi pišete na mejl turudict@yahoo.com

 

S poštovanjem,

Tijana

2019-5

 

 

Ostavite odgovor