Moć podsmeha

Moć podsmeha

Objavljeno u Tekstovi | 0 | 18 Jan 2017

Ima nekih ljudi, koji podsmehom hrane svoj ego, ne misleći o tome šta rade, a ni o tome kako to može da utiče na druge. Nekoliko meseci unazad viđam jednu divnu ženu. Snažnu, hrabru, spretnu. Mislim da bi mogla da osvoji svet. Nekako mi se čini da ona ne bi podelila moje mišljenje. Zašto takav utisak stičem? Svaki put kada je vidim, ona se nekom podsmeva. To nekada ume da radi na ne tako lep način. Zar je podsmeh dobar? To me je podsetilo na jedan događaj iz mog detinjstva.

Bila sam drugi razred osnovne škole.

U gostima kod nas je bila strina. Imala je frizuru koja se meni jako dopadala.

 Poželela sam da imam baš istu frizuru kao ona. Otišle smo do frizera ali ja nisam dobro objasnila frizerki šta bih volela.

Ja sam želela kovrče i lokne, ne kratku, ravnu frizuru.

Od duge kose, ostalo je jako malo. Prava muška frizura.

Kratko. Kratko.

Sa novom frizurom sam se pojavila u školi. Priznajem nisam očekivala takav doček.

Ceo razred mi se smejao. Ja sam plakala.

Više sam bila dečak, nego devojčica po njihovoj proceni.

Dugo nakon toga sam nosila traku preko glave.

U četvrtom razredu, na školskoj slici, vidim se ja i moj veliki konjski rep.

 

Moje iskustvo podsmeha celog razreda sam dugo nosila sa sobom. Previše neprijatnosti sam osetila u samo nekoliko minuta. Mogla bih reći da sam ga na „mišiće“ prevazišla tada. Danas na slične komentare odgovaram zahvalnošću i osmehom. Baš ta divna žena koju viđam, uputi po koji šaljivi ( čitaj: podsmeva se) komentar, no, prepoznam ga i samo ga preimenujem onako kako meni odgovara. Danas znam kako da se nosim sa takvim porukama.

Da li to znači da je tako moguće odbraniti se od podsmeha? U velikoj meri ovakav način nam može pomoći. Prethodno je potrebno da prepoznamo kada i na koji način neko to čini. Da preispitamo sebe da li se mi podsmevamo. Svesnost je rešenje.

Verujem da mnogi nisu svesni svog podsmeha,ni da se nesvesno podsmevaju. Nekada podsmevanje deluje kao bezazlena šala, pogotovo kada smo deca. Međutim, podsmevanje to nikako nije.

Kada se podsmevamo nekome mi u stvari tu osobu pozivamo da oseća stid. Stid kao emocija se razvija kasno, a njen efekat na ceo identitet osobe u velikoj meri može biti negativan iako postoji pozitivna strana stida u procesu socijalizacije.

Crying

Stid osećamo onda kada procenjujemo da mi pred drugima nismo dovoljno dobri. Kao posledica ovakvih misli i osećanja, možemo se ponašati krajnje pasivno, nesigurno  i biti u strahu od reakcije drugih.

Kada nekoga pozivamo na stid, svesno, mi želimo da ga unizimo, da dokažemo da smo mi bolji i vredniji. Bilo kakva potreba za dokazivanjem govori o ličnom nezadovoljstvu i osećanju niže vrednosti. Iza svake superiornosti se krije inferiornost.

Krug se nastavlja dok se ne prekine. Na nama je odgovornost da prepoznamo sopstveno ponašanje, menjamo ga i ukoliko je u našoj moći ukažemo drugima na promenu nekog njihovog nepoželjnog ponašanja.

S poštovanjem,

Tijana Turudić

2019-5

Ostavite odgovor