Helenina i moja priča – Pogled u ogledalu

Helenina i moja priča – Pogled u ogledalu

Objavljeno u Tekstovi | 0 | 14 Sep 2018

Kažu da je septembar mesec velikih promena, period kada toplota u vazduhu lagano prestaje, kada se kroz vazduh provlači miris dolazeće jeseni. Mnoge velike stvari za mene su se desile tada. Pogled u ogledalu (https://web.facebook.com/pogleduogledalu/ ) nastaje u septembru, a tog meseca se, primećujem, najviše osoba obrati za podršku, pomoć i vođenje kroz svoje unutrašnje svetove. Tako je bilo i sa Helenom, mladom devojkom koja je prošlog septembra kročila, kako ona kaže, u moje odaje.

Izabrala sam u ovoj priči da je nazovem Helena. Prema grčkom verovanju Helena je žena koja zrači svetlošću, a Helena koju ćete upoznati ne samo da zrači svetlošću nego i motiviše druge da otkriju svoje potencijale.

Ovog septembra ona je meni darovala jedan deo svoje priče i učinila me radosnom, ispunjenom verom, ljubavlju, ponosnom. Kroz njenu priču nastaje i ova priča. Pišem je jer se nadam da će nekoga od vas podstaći da ne odustanete od sebe kao što ona nije.

Pregledala sam poštu toga avgustovskog dana i primetila mejl od nje. Bila je direktna i jasna kroz svoja pitanja. Imala sam utisak da je sa druge strane neko veoma snažan, ujedno i pomalo neodlučan. Prošlo je neko vreme nakon prvog njenog javljanja kada je ponovo stupila u kontakt sa mnom. Dogovorile smo naše upoznavanje. Tad sam shvatila da je ona i te kako hrabra. Dočekala sam je na vratim uz osmeh i dobrodošlicu. Primetila sam u njenim očima strah i nevericu. Njeno lice bilo je prekriveno bubuljicama, pogled je bio bojažljiv, ramena blago uvijena prema unutra. Pitala sam se šta kod nje proizvodi strah, nemir, tugu. Mnogo puta u našem radu smo se vratile na taj prvi susret.

Deo iz Heleninog pisma:

„Prošlo je godinu dana od kako je nesigurna devojčica, razočarana u sebe i ljude oko sebe kročila u Tijanine odaje. Strah od onoga što može da je sačeka tamo, ali i strah od onoga što može da se desi ukoliko se nikome ne obrati.“

41744464_2266858870208816_5575575390883151872_n

Jasno sam osetila njen strah i potrudila sam se da stvorim odnos poverenja, koji briše strahove i  obezbeđuje prostor za promene. Radile smo svake nedelje, viđajući se uvek u isto dogovoreno vreme, istoga dana u nedelji. Lagano je počela da se otvara i da svoje rane zaceljuje kroz priču o bolu, uznemirujućim temama. Naučila je mnogo o sebi. Naučila je da prepozna svoje želje i strahove. Naučila je da se suprotstavi onome što joj se ne dopada.

Najvažnija lekcija koju je naučila jeste da ona vredna sama po sebi i da kao takva zaslužuje ljubav i poštovanje. Naučila je da se njeni snovi ostvaruju onda kada na njima pažljivo radi.

Probudila je samopouzdanje u sebi. Kroz kontakte sa drugima birala je da bude ona koja svetlošću zrači. Uspevalo joj je i dalje joj to uspeva. Jedna od njenih pozicija u poslu jeste upravo i vođenje drugih ka zacrtanim ciljevima.

Deo iz Heleninog pisma:

„Sada, uz tvoju pomoć Tijana, znam da mogu sve! Sada znam da su igla i konac kod mene, ali i makaze, tako da mogu jako lako ono što prišijem uz sebe i da isečem.“

41619223_230269491002614_7851187095962910720_n

Sva njena nesigurnost dolazila je od strane njene majke. Majke koja je usled prevelike brige i želje da svoju decu zaštiti od strašnih stvari, svakodnevnom kritikom činila Helenin unutrašnji svet rastrzanima. Majka je nekada umela da se ponaša kao zla maćaha iz Pepeljuge, terajući je da ponovo briše obrisane podove uz opaske „ja to radim bolje od tebe“.

Odnos sa majkom se prenosio na sve druge odnose. Iz želje da bude dobra svojoj majci, Helena je bila dobra svima. Činila je mnoge dobre stvari nakon kojih se ona sama sa sobom osećala prazno. Majka je i dalje svaki dan bila nezadovoljna njenim uspesima i pratila je kritikom „Kako si tako debela“, „Od tebe nikada ništa neće biti“ i druge.

Vremenom Helena je naučila da bude otporna na majčine kritike i da na njih odgovori. Menjajući odnos prema majci, menjao se odnos prema sebi i drugima. Postala je više brižna prema sebi, a drugima je počela da pomaže samo onda kada se od nje to tražilo jasno i kada je to njoj bilo moguće.

Neki bi rekli postala je sebična, a ja kažem naučila je da se brine o sebi onako kako zaslužuje. Njeno lice vremenom je postajalo sve čistije. Iz nje je počelo da isijava zadovoljstvo. Ispiti položeni su se nizali, a nije izostajao ni uspeh u poslu kojim se bavi. Svako ko je došao u kontakt sa njom bi joj prenosio „Nastavi tako da sijaš“. Uživala sam slušajući o njenim uspesima.

Deo iz Heleninog pisma:

„ Sada znam da na sebi mogu uvek da radim, jer na kraju ostajem samo ja, niko drugi.“

Uspeh je moguć kada verujemo i kada pored sebe imamo bar jednu osobu koja veruje u nas je moje mišljenje.

41779816_320193275408163_5148015987886391296_n

Danas je ispred mene Helena koja još više zna šta želi da postane u životu. Helena koja čvrsto stoji na zemlji ispravljenih ramena, sa širokim osmehom i radosnim pogledom. Kroz njen pogled sada prepoznajem želju za otkrivanjem novih puteva, sigurnost i veru u sebe. Moje srce je puno.

Čak i ona zna da ima tu još posla. Takođe, zna da ima sposobnost da prevaziđe predstojeće prepreke, sve to čini je srećnom.

S ljubavlju,

Tijana

 

Ostavite odgovor