Glad za pripadnošću u internet svetu

Glad za pripadnošću u internet svetu

Objavljeno u Tekstovi | 0 | 23 Feb 2017

Naučno je dokazano da naše mentalno zdravlje u velikoj meri zavisi od toga kakve odnose ostvarujemo sa drugim ljudima.

Ukoliko su odnosi dobri ne samo da ćemo biti mentalno zdraviji nego ćemo i duže živeti. Još je davne 1943. godine, poznati američki psiholog Abraham Maslov istakao čuvenu hijerarhiju ljudskih potreba. U Maslovljevoj hijerarhiji  možemo jasno uočiti pet grupa potreba, čijim ostvarivanjem se postiže zdrav psihički rast i lično ostvarenje.

 

maslow-1-894x1024

 

Upravo jedna od potreba kojoj čovek teži i koja može da ga učini još boljim jeste potreba za pripadnošću. U današnjem svetu interneta se ova potreba vrlo lako zadovoljava. Pitanje jeste koliko i kako, takav brz način zadovoljenja potreba, utiče na psihičko zdravlje čoveka, njegovo samopoštovanje i samopouzdanje.

 

Živimo u svetu gde nije nužno da izađemo i družimo se kako bismo imali osećaj pripadnosti.

Ukoliko smo po prirodi povučeni, internet je mesto gde vrlo brzo i na jedan lak način možemo ostvariti kontakte sa drugim ljudima. Ukoliko smo otvoreni po prirodi onda nam internet može poslužiti da vrlo brzo i lako širimo svoju grupu prijatelja. Vrlo lako i sa distance mi možemo komunicirati sa onim osobama za koje smatramo da su nam interesantne.

 

pexels-photo-326522

 

Nekada je trebalo hrabrosti da se neko pozove na sastanak, a sada je hrabrost zamaskirana, jer tu su razni smajlići i drugi stikeri koji prikrivaju osećanje stida, straha, usamljenosti, tuge, ljutnje.

 

Osećaj pripadnosti koji stvaramo na internetu je često prividan i zamagljen iako naizgled može delovati otvoreno, istinito. Razlog zbog takvog privida jeste u činjenici da ljudi na internetu dele samo ono što ih predstavlja u najboljem svetlu, a to je često smišljeno i plasira lažnu sliku.

Ukoliko nismo psihički dovoljno stabilni onda nam internet i socijalne mreže mogu više odmoći, nego pomoći u našem putu ostvarivanja. Tako, ukoliko nemamo dovoljno samopouzdanja i sumnjamo u svoje kapacitete i sposobnosti, vrlo lako možemo još više poljuljati lični osećaj nedostatka. U poređenju sa drugima na internetu, nama može izgledati da je naš slučaj najgori.

Kako smo ljudska bića, svako od nas želi da voli i da bude voljen, a jedan od načina da osetimo ljubav jeste preko pažnje koju dobijamo od drugih ljudi. Moraćemo se složiti da je Facebook nepresušan izvor pažnje, gde konstantno i iznova možemo dobijati lajkove, objavljivati postove, komentarisati, bockati, tagovati, uključivati se u razne grupe, pratiti, igrati igrice i graditi lažni osećaj ispunjenosti, ljubavi.

 

pexels-photo-199497

 

Kada smo deca mi ne možemo da preživimo ukoliko ne dobijamo ljubav i pažnju od majke, oca. Kada porastemo mi možemo preživeti bez pažnje i ljubavi, jer one dolaze kao naš izbor. Zbog toga je dobro da sve ono što mislimo da nam je potrebno ispunimo u realnosti kako bi se manje „pecali“ u virtuelne zamke i ostali zadovoljni sobom.

S poštovanjem,

Tijana Turudić

2019-5

Ostavite odgovor